Naglavačke obrnut mjuzikl

Bokser ide u raj je žanrovska vezba studenata III godine filmske režije na Fakultetu dramskih umetsnoti. Cela klasa je mogla da bira između dve Hemingvejeve priče koje je trebalo adaptirati u scenarija različitih žanrova. Režiser je oduvek hteo da radim mjuzikl pa mu je ovo bila izvrsna prilika da, radeći na kratkoj formi vidi kako to funkcioniše.

- Tu je u celu priču ušao Danijel Daka Milošević koga praktično držim za koautora. Zajedno smo smislili koncept, uradili libreto, dok je on napisao muziku kojom ne mogu da budem zadovoljniji. Odlučili smo se da Hemingveja priblizimo Srbiji, i muzički kao i (kvazi)socijalno angažovano, pošto originalna Hemingvejeva priča nosi dosta značenja koja direktno mogu da se prenesu na našu situaciju.

Pretpostavljam da ste imali izvesnih problema tokom snimanja?

Problema će večito biti, počev od nedostatka para, opreme, organizacije i tako dalje. U samom startu smo bili svesni da Fakultet ne može da nam Bog zna koliko pomogne tako da smo u konceptu mjuzikl, koji uglavnom nosi spektakularnost, samo okrenuli naglavačke i postavili da je logično što sve izgleda jadno i nespektakularno i da to ide u korist filma. Čak i kada u jednom trenutku sve liči na pravi holivudski mjuzikl to je i dalje bedno i vrlo brzo utihne. Ovo zvuči kao najgora moguća recenzija za neki mjuzikl, ali nama je bilo zabavno i jako oslobadjajuće da radimo naglavačke. Svi nedostaci i poteškoće su nam davale kredit da eksperimentišemo na svim poljima sa stvarima koje inače ne bi nigde prošle - počev od degradacije slike, neuštimovanosti, lošeg pevanja itd.

Da li će ovaj film učestvovati na još nekim festivalima?

Nadam se da hoće. Zvuk je praktično završen pre par dana, tako da će ljudi na festivalu Kratkometražnog i dokumentarnog filma prvi videti finalnu verziju filma. Mislim da će negde u isto vreme kao i u Beogradu imati projekciju i u Skoplju.

Suosnivač ste metasinkrizma. Kažite nam nešto više o tome.

Metasinkrizam je književnoumetnički pravac osnovan u zoru novog mileniuma. Jedina svrha metasinkrizma je bila da zabavi njegove autore i njihove prijatelje. Autori su ga zvanično proglasili mrtvim nakon par godina, ali se on u svom mrtvilu pokazao mnogo življim nego dok je bio ziž. Nakon smrti je nastalo mnogo vise metasinkrističkog štiva i pravac je dobio mnogo vise poklonika nego za života. Anarhistička priroda metasinkrizma ga nikada nije odvela ka nekoj binoj medijskoj ili kulturnoj elitizaciji već je ostao ono što je bio i u samom početku - tiha anarhistička zabava za neobavezne.