ŽIRI FESTIVALA

Elena Hristodulidu je studiala istoriju, a zatim istoriju umetnosti i arheologiju na univerzitetu Šarl de Gol Lil III u Francuskoj, gde je stekla diplomu magistra istorije, a zatim istorije umetnosti i arheologije (dvostruki magistar). Godine 1994. objavila je istorijsku studiju “ Iakovos Diassorinos: An Early Visionary of the Greek National Revolution“ (Iakovos Diassorinos: Rani vizionar grčke nacionalne revolucije). Od 1996. do 1999. radila je specijalni program o filmu na kiparskoj državnoj televiziji (RIK). U isto vreme objavljivala je prikaze filmova i kritike u listu „Simerini“ i na drugim mestima. Od 1994. radi u Odeljenju za kulturu Ministarstva za obrazovanje i kulturu kao odgovorna osoba u Sektoru za pitanja filma. Trenutno u Ministarstvu za obrazovanje i kulturu ima zvanje funkcionera prvog stepena za obrazovanje. Takođe je član Evropske akademije za film. Trenutno priprema doktorsku disertaciju.

Milena Marković - Rođena u Zemunu 1974. godine. U Beogradu diplomirala Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgija. Do sada izvedene drame " Paviljoni, ili, kuda idem odakle dolazim i sta ima za veceru" , "Šine" , "Brod za Lutke" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i " Nahod Simeon" u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Scenarista dokumentarca "Rudarska opera" i igranog filma "Sutra ujutru". Dobitnica raznih domaćih i međunarodnih priznanja za drame i scenarija. Izdala je tri knjige poezije "Pas koji je pojeo sunce", "Istina ima teranje" i "Crna kašika" .

Karpo Godina - rođen je 1943. u Skoplju, kao sin Viktora Aćimovića, fotografa, novinara, revolucionara i boema i Milene Godine, glumice. Šezdesetih godina studirao je filmsku režiju na ljubljanskoj Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju, gde sada predaje kao profesor filmske režije i kamere. Njegov prvi dugometražni igrani film bio je „Splav meduze“ za kojim su sledili igrani film „Crvena avet“ (1982) i igrani film „Veštački raj“ (1990). Ova tri filma predstavljena su na gotovo svim velikim filmskim festivalima širom sveta: u Kanu, Berlinu, Londonu, Los Anđelesu, Tokiju, Sidneju, Melburnu, Torontu, Edinburgu, Istanbulu, San Francisku, Roterdamu, Strazburu i mnogim drugim. Kao direktor fotografije snimio je 21 dugometražni igrani film, 26 kratkih filmova, 12 TV drama. Kao montažer montirao je 5 dugometražnih igranih filmova, 16 kratkih filmova, 11 TV drama i 7 amaterskih filmova. Kao direktor fotografije član je IMAGO-Evropske asocijacije DoP-London. Žiri IMAGO izabrao je njegov film „Splav meduze“ za najzapaženiji film godine 1980. Godine 1999. režirao je dokumentarni film „Priča o gospodinu P.F.“ za koji je pisao i scenario.

Nenad Dukić - O filmu piše i govori od 1983. godine u brojnim domaćim i inostranim listovima, časopisima i medijima: "Filmograf", "Hollywood reporter", "Moving Pictures", Radio Beograd, BBC, berlinski radio RBB... a tekstove o teoriji glume objavljuje u časopisima "Scena", "Polja", "Filmograf". Predavanja o filmu držao je (2000.) na univerzitetima u Njujorku ( William Paterson University) i Vašingtonu ( George Mason University) . Bio je predsednik jugoslovenskog Udruženja filmskih kritičara (1988-96) a, u dva mandata i potpredsednik FIPRESCI, Medjunarodne federacije filmskih kritičara ( 1993-97). Programer je brojnih međunarodnih filmskih festivala (Berlin, Venecija, Kan, San Sebastijan, Montreal, Nju Delhi, Kopenhagen). Bio je predsednik ili član žirija kritike vodećih svetskih festivala i umetnički direktor FEST -a. Diplomirao je produkciju i magistrirao teoriju i istoriju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Sajoko Kinošita - rođena u Tokiju, Sajoko Kinošita je 1966. diplomirala na odseku za vajarstvo na Ženskom koledžu za lepe umetnosti. Posle dvogodišnjeg rada u Mushi Productions otišla je 1969. u Studio Lotus i otada predano radi u raznim oblastima povezanim sa animacijom, kao i sa filmovima uopšte, uključujući dekumentarne i fikšn. Kinošita je osmislila i režirala animacije, ali i likove i svetlo za nekoliko TV programa. Za nezavisne kratke animirane i komercijalne filmove, koje je radila sa svojim mužem Renzom Kinošitom, uglavnom se bavila planiranjem, scenarijom, animacijom i produkcijom. U njene reprezentativne kratke filmove spadaju "Made in Japan"('72), "Japonese"('77), "Pica Don"('78), "The Last Air Raid - Kumagaya"('93) i “Ryukyu Okoku – Made in Okinawa”(2004). Za većinu svojih filmova dobila je međunarodna priznanja kao i nagrade na raznim međunarodnim filmskim festivalima, uključujući Veliku nagradu na njujorškom Int'l Film Festivalu. Stalno dobija pozive za učešće na filmskim festivalima širom sveta.