Утеха повређених бића

Филм „Ласта“ Милана Белегишанина говори о човеку који је пронашао ласту испалу из гнезда. Ласту је прихватио као своје дете, почео је да је храни црвима и давао јој воду. Током неколико месеци дружења ласта је непрестано пратила човека у свакодневним сеоским пословима. Дубока емотивна веза ипак се прекинула доласком јесени.

„Ову невероватну причу чуо сам од новинара Жељка Марковића који ми је рекао да постоји старац  који се толико везао за птицу да је велики део њега умро кад је ласта нестала“, каже Белегишанин. „Сетио сам се пословице која је настала у окриљу старих раса на Далеком Истоку, које су гајиле свилену бубу, а која гласи: `Само време и стрпљење могу од листа да начине свилу`. Старац је управо стрпљењем и љубављу успео да припитоми своју ласту. И, још нешто - попут ласте и он је избачен из свога гнезда. Два повређена бића нашла су једно у другом утеху. Нисам оклевао да одем у село Сурдук, у ком живи и у коме је неговао и чувао своју птицу. Када сам га први пут угледао, седео је на клупи на крају улице и гледао ка небу, очекујући ваљда познати лепет крила. Упознао сам неписменог свињара, који у себи има толико љубави и мудрости да би могао да срочи још једно Јеванђеље.

За локацију снимања изабрао сам пољану јер само изнад широких и пустих пољана има довољно простора за лет птице и лет старчеве приче. Пустош те пољане, с друге стране, носи у себи слободу ходања, али и опорост живљења“, закључује Белегишанин.