U okviru programa "Nagrada za životno delo", biće prikazana tri filma Vladimira Petrića:

"Zid uspomena"
"Tribute to Mholy Nagi"
"Kobna žeđ "

Vladimir Petrić – ovogodišnji dobitnik Nagrade za životno delo
PRED ZIDOM USPOMENA

Vladimir Petrić je 21. dobitnik Nagrade za životno delo, uglednog priznanja koje ovaj Festival tradicionalno dodeljuje filmskim stvaraocima.

Vlada Petrić je svoje mesto među najboljima u trošnom svetu dokumentarca ili kratkometražnog filma stekao radeći svojski i temeljno, već mnogo godina, na poslovima filma; upravo njegovo 'poslovanje' s filmom u rukama i glavi, a s umetnošću kao konačnom odredištu (u turizmu bi rekli: 'destinaciji', tj. – sudbinskom opredelenju), Vlada Petrić je zadužio soj filmskih stvaralaca i sada mu se, možda i višestruko, ovom Nagradom, poštovaoci i znalci njegovog rada odužuju. A, da li je bilo moguće, sve 'u kontinuitetu', pratiti rad i slediti delo Vlade Petrića?

Ovogodišnji laureat je svestrana ličnost, filmu posebno privržena, mnogim oblicima umetnosti usredsređena: Stvaralac od velike radoznalosti. Za njim je veliko delo i skoro 55 godina neprekidnog rada! Mnoga interesovanja za prevrtljivu prirodu umetnosti, za karakter i biće filma, za neposredan rad 'u praksi', za projekte o budućnosti ili prošlosti filma, za njegovu izvornost i prvobitnost...ogledaju se u delu Vlade Petrovića. Može biti ovim redom, ili izborom:

Pozorište (dramska postavka 'Tetar Joakima Vujića', Atelje 212, i knjiga istog naslova i predmeta);
Film (knjige: 'Čarobni ekran', 'Uvođenje u film', 'Razvoj filmskih vrsta' – pre odlaska na univerzitet u Americi, na Harvard);
Televizija i 'mediji' (režija TV drama – isprva 'uživo', dakle: danas nepostojeće! Knjiga teorijskih tekstova 'Televizija - osma sila');
Film , ponovo, sa – 'specijalnostima':
istorija filma, teorija filma, publicistički i esejistički radovi, naučni pristup filmu, pedagoški rad proizašao iz 'tumačenja filma', arhivistika i kinotečki rad, društvena angažovanja na donatorskim podrškama filmu i studentima i – najposle:
autentičan, rediteljski, kreativan rad Vlade Petrića na filmskim delima.

Dovoljno?
Čak i za delo iza kojeg stoji – ceo jedan život.

Pišući jednu od svojih 'američkih knjiga', monografsku studiju o filmskom Arhivu na Harvardu koji je sam Petrić utemeljio, ovaj 'monah filma' (kako ga često predstavljaju) je rekao:
'Pisaću još pet-šest godina. Ali knjigu neću završiti. Neću živeti toliko dugo'.

Život pod senkom uspomena i filma

Vlada (Vladimir) Petrić je rođen 11. marta 1928. u Prnjavoru, Bosna. Gimnaziju je završio u Pančevu.. U Beogradu 1952 godine diplomirao na grupi za engleski jezik i književnost, Filozofski fakultet.
Na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost diplomirao 1952, na odseku za režiju, u klasi prof. Josipa Kulundžića.
Počinje da na istoj Akademiji predaje istoriju filma i da režira drame i emisije iz kulture na TV Beograd . Tokom tri godine vodi filmski program TV Bgd.
Na čuvenom moskovskom VGIK-u (Svesavezni institut za film) boravi 1964-65. godine i kod Leva Kulešova (njegova 'majstorskaja') priprema doktorsku disertaciju o sovjetskom nemom filmu.
Godine 1969. pozvan je u Muzej moderne umetnosti u Njujork da učestvuje u klasifikaciji novoprispele kolekcije sovjetskih nemih filmova. Tada biva primljen i na tek osnovano Odelenje za izučavanje filma (Department of Cinema Study) na njujorškom Univerzitetu. Godine 1973. tu brani doktorsku disertaciju s predmetom istraživanja o međusobnim uticajima između sovjetskog i američkog nemog filma.

Posle zasluženog doktorata – prvog te vrste u SAD – pozvan je da predaje istoriju i teoriju filma na Harvardu. Godine 1979. osniva harvardski filmski Arhiv i postaje njegov prvi direktor.

Stiže ga i penzija, ali nastavlja da održava javna predavanja, da učestvuje na stručnim konferencijama i da režira – eksperimentalne filmove i video eseje!

Knjige koje zatim piše i objavljuje:
D.W. Griffith: A Corner in Wheat, 1978; Six Essays on Film, 1980; Film and Deams: Focus on Bergman, 1981; Constructivism in Film, 1987; Završava još dve knjige: Memories of a Movie Monk i Neoestetics of Cinema.

Uradio je sledeće filmove:
Priča Kavez iz omnibusa Vreme ljubavi, igrani;
Kobna žeđ , kratkometražni, eksperimentalni i – namenski;
Zid uspomena , dokumentarni zapis
Laslo Moholj-Nađ , eksperimentalni

Na ovom Festivalu dobio je pre tri godine nagradu za scenario (Zid uspomena) i već dugo smišlja kako se to, zapravo, 'uvodi u film'?

Nikola Lorencin

Dosadašnji dobitnici
NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO

1987. ( 34. festival) Jože Pogačnik
1988. Žika Ristić
1989. Krsto Škanata
1990. Vicko Raspor
1991. Ratko Đurović
1992. Nikola Nikša Jovićević
1993. Aleksandar Aca Ilić
1994. Branislav Bane Bastać
1995. Milenko Štrbac I Stjepan Zaninović
1996. Vlatko Gilić
1997. Nikola Majdak
1998. Mladomir Puriša Đorđević
1999. Veljko Bikić ( posthumno)
2000. Branko Milošević
2001. Živko Nikolić
2002. Nikola Stojanović
2003. Dušan Makavejev
2004. Stevan Radović – Orijenski
2005. Miomir Miki Stamenković